Notice: Undefined index: componentType in /home/z/zapadrussu/public_html/templates/zr_11_09_17_ltf/component.php on line 12
Россия и восстание Ференца II Ракоци 1703-1711 гг. (Часть V)

Россия и восстание Ференца II Ракоци 1703-1711 гг. (Часть V)

Автор: Владимир Артамонов

Продолжение. АРТАМОНОВ В.А."Россия и восстание Ференца II Ракоци 1703-1711 гг.".
Часть I | Часть II | Часть III | Часть IV | Часть IV |  Оглавление |

Заключение.

Памятник Ракоци у здания венгерского парламента в БудапештеОсвободительная война 1703-1711 гг. сыграла важную роль в формировании   исторической идентичности венгров. Благодаря самоотверженной борьбе разных сословий и народностей, в том числе словацких, русинских и валашских крестьян, повстанцы Ракоци восемь лет сражались против великой державы Европы.

Поражение восстания и Сатмарский мир не нанесли этнической травмы венгерскому народу, подобно Трианонскому договору 4 июня 1920 г., лишившему историческую Венгрию больших территорий.  
   Национально-освободительное движение 1703-1711 гг. было результативным – благодаря стойкому отпору   была подтверждена автономия Венгрии и заключён первый «австро-венгерский компромисс» в Сатмаре.

Россия военной помощи куруцам не оказала, но дипломатическая поддержка подкрепила дух повстанцев. Основные интересы Русского самодержавного государства в начале XVIII века   направлялись к Балтийскому и Черноморскому бассейнам, но не к Венгерской низменности. На первом плане русской политики стояли отношения с великими державами Европы, на втором связи с Саксонией, Датско-норвежской унией и польским союзником, значение которого было жизненно важным в 1706-1709 гг. Во время Турецко-русской войны 1710-1713 гг. заметное место стали занимать отношения с Молдавией, Валахией и сербами на Балканах.
     Удельный вес Венгрии в русской политике был скромным и связи с ней были оборотной стороной отношений с Габсбургами.   Однако русско- венгерский договор 1707 г., носивший характер союзного, стоял в ряду остальных равноправных соглашений, заключённых с северными союзниками, Речью Посполитой и Молдавией.

Противники Венгрии и России не были общими. Поэтому связка Венгрия – Франция ни в 1708, ни в 1711 г. не сработала в пользу России, хотя венгерская дипломатия настойчиво   притягивала Москву к сфере своих интересов и надеялась сблизить её с Парижем.

При всей неполноценности поддержки от Франции, самую существенную помощь Венгрия получила именно от этой страны. Политическое содействие России может показаться небольшим, но, тем не менее, оно было бóльшим, чем от находившейся в зените славы в 1707 г. Швеции и чем от Османской империи или Венецианской республики. Колеблющаяся политика России   по отношению к венгерскому вопросу определялась расстановкой сил в треугольнике Россия – монархия Габсбургов – Османская империя.

Держава Габсбургов   во втором десятилетии XVIII в. поднимались к вершине военного и политического расцвета и, несмотря на это, именно Россия в 1707-1709 гг. осмелилась   войти в прямые антиавстрийские контакты с восставшей Венгрией, обращаясь с её вождём как с независимым сувереном. Тяжелейшая Северная война, дополненная   перманентным конфликтом с османским противником в 1710-1713 гг., не позволили России   оказать бóльшую помощь. 

Воля и стойкость в борьбе с сильнейшим противником даже в безнадёжной ситуации - таков вечный пример повстанцев 1703-1711 гг. для народов, отстаивающих свою   свободу. Куруцы   ярким метеором прожгли европейское небо и стали гордостью   венгерской истории. Всё это вызывает глубокое уважение к венгерскому народу и его национальному герою, политику европейского масштаба - Ференцу II Ракоци.

 


 

Перечень использованных источников и литературы.

           

    Неопубликованные источники.

Российский Государственный Архив Древних Актов (РГАДА)

Фонд 9. Кабинет Петра Великого. Отделение 1 и 2.

Фонд 32. Сношения России с Австрией и Германской империей.

Фонд 40. Сношения России с Венгрией.

Фонд 41. Сношения России с Венецией.

Фонд 59. Сношения России с

Фонд 79. Сношения России с Польшей.

Фонд 89. Сношения России с Турцией.

Фонд 93. Сношения России с Францией.

Фонд 160. Письма разных лиц на русском языке.

Фонд 248. Дела и приговоры Сената.

 

 

Опубликованные источники.

 Архив князя Ф.А.Куракина. Санкт-Петербург, Саратов, Астрахань. 1890-1902. Кн. 1-10.

Донесения французских посланников и поверенных в делах при русском дворе и отчёты пребывания русских послов, посланников и дипломатических агентов во Франции с 1681 по 1718 гг. // Сборник Императорского Русского исторического общества. СПб., 1881. Т.34.

Донесения и другие бумаги чрезвычайного посланника английского при русском дворе Чарльза Витворта и секретаря его Вейсброда с 1708 по 1711 гг. // Сб.РИО. СПб., 1886. Т.50.

Донесения и другие бумаги английских послов, посланников и резидентов при русском дворе с 1711 по 1719 гг. // Сб. РИО.СПб., 1888. Т.61.

Мышлаевский А.З. Война с Турцией 1711 года. (Прутская операция). Материалы, извлечённые из архивов. СПб., 1898.

Письма и бумаги императора Петра Великого. СПб., М., 18

Радониħ J. Прилози за историĵу Срба у Угарскоĵ у 16, 17 и 18 веку // Книге Матице Српске. Нови Сад, 1909 № 25,26.

Adlerfeld G. Leben Karls des Zwölften, König von Schweden. Frankfurt und Leipzig,1740, 1741. 1742. Bd.1-3.

Archivum Rákóczianum. II. Rákóczi Ferencz levėltára. Pest, 1871, 1873, 1877. T.1-3.

Fabrice F.E. Zuverlässige Geschichte Karl des Zwölften. Hamburg, 1759.

Fiedler J. Aktenstücke zur Geschichte Franz Rákóczy’s und seiner Verbindungen mit dem Auslande. Aus den Papieren Ladislaus Kökenyesdi’s von Vetes, seines Agenten in Baiern, Frankreich, Preussen und Russland 1705–1715. Wien, 1855 Bd.1; 1858. Bd.2.

Histoire du prince Ragotzi, ou la guerre des mecontens sous son commandement. A Cassovie, 1707.

Hurmuzaki E. Documente privitóre la istoria Românilor Bucureştî, 1878. Vol. 6. 1700-1750.

Krman D. Itinerarium. Cestovnŷ dennik z rokov 1708-1709. Bratislava, 1969.

Lukinich J. A Satmári béke története ès okirattára. Budapest, 1925.

Memoires du prince François Rákóczi sur la guerre de Hongrie, depuis l’anne’e 1703 jusqu’a sa fin // Brenner D. Histoire des revolutions de Hongrie. A la Haye, 1739. Vol.1-2.

[Моро де Бразе]. Записки бригадира Моро де Бразе (касающиеся до турецкого похода 1711 года) // Пушкин А.С. Полное собрание сочинений в 10 томах. М.,1965. Т.8

Osman aga. Zwischen Paschas und Generälen. Graz, 1966.

Papp S. Die Verleiungs-, Bekraftigungs- und Vertragsurkunden der Osmanen fűr Ungarn und Siebenburgen. Wien, 2003.

Pamiętniki do panowania Augusta II, napisane przeż niewiadomego autora (podobno E. Otwinowskiego). Poznań, 1838.

Ráday Pál irataj. Budapest, 1955. T.1. 1703-1706; Budapest, 1961.T.2. 1707-1708.

[Weissmantell E.H.] E.H.Weissmantells dagbok 1709-1714. Stockholm, 1928.

   Литература.

 Артамонов В.А. Русско-польский союз в кампании 1708-1709 гг. // Советское славяноведение. 1972. № 4. С.42-55.

Артамонов В.А. Россия и Речь Посполитая после Полтавской победы (1709-1714). М.,1990.

Артамонов В.А. Полтавское сражение. К 300-летию Полтавской победы. М., 2009.

Артамонов В.А. Сербы и Турецко-русская война 1710-1713 гг. (К 300-летию русско-сербского боевого содружества) // Известия Самарского научного центра Российской академии наук. Самара, 2011. Т.13. № 3. С.333-341.

Артамонов В.А.Дунайский поход Петра I: Русская армия в 1711 г. не была побеждена. М., 2015.

Ачади И. История венгерского крепостного крестьянства. М., 1956.

Богоявленский С.К. Из истории русско-сербских отношений при Петре Первом. // Вопросы истории. 1946. № 8-9.

Богоявленский С.К. Связи между русскими сербами в XVII-XVIII вв. // Славянский сборник. М., 1947.

Ваничек Ф. Историja воjничке краjине или историjа васцелог српског народа са ове и оне стране Дунава, Саве, Уне, Врбаса, тако и Приморjа од 1538 до 1873 године. У Новом Саду, 1880. Кн.1.

Венгры и их соседи по Центральной Европе в Средние века и Новое время. (Памяти Владимира Павловича Шушврина). Сб. статей. М.,2004.

Веселиновиħ Р.Л.   Арсенииjе III Црноjевиħ   у историjи и книжевности. Београд, 1949.

Гебеи Ш. Продолжение борьбы Ференца II Ракоци за свободы в 1710-1711 гг. с помощью России? // Освободительная война 1703-1711 гг. в Венгрии и дипломатия Петра I СПб., 2013. С.83-90.

Гильфердинг А. Венгрия и славяне. М., 1861.

 Грабовецький В.В. Селянський рух на Галицькому Пiдкарпаттi в другiй половинi XVII ст. Дисс. на соискание уч. ст. канд ист. наук. Львiв, 1958.

Грот К.Я. Мадьяры и славяне в прошлом. Варшава, 1893.

Грот К.Я. Австро-Венгрия или Карпато-Дунайские земли в судьбах славянства и в русских исторических изучениях. Петроград, 1914.

Груjиħ Р.М. Апологиjа српскога народа у Хрватскоj и Славониjи и ньегових главних обележjа. Нови Сад, 1909.

Груjиħ Р.М. Како се поступало са српским молбама на двору ħесара австриjског последнье године живота патриарха Арсениjа III Чарноjевиħа // Кньиге Матице Српске. Нови Сад, 1906. № 18.

Гусарова Т.П. Австрийские Габсбурги в войне с османами в 1683-1699 гг.. // Османская империя и страны Центральной, Восточной и Юго-Восточной Европы в XVII в. М., 2001. Часть 2. С.238-294.

Европа и освободительная борьба Ракоци. Ред.К. Бенда. Будапешт, 1980.

Историjа народа Jугославиjе. Од почетка XVI до краjа XVIII в. Београд, 1960. Кнь.2. (ИНJ).

История Венгрии. В 3-х томах. М., 1971. Т.1.

Каминьский А. Первые годы польско-русского союза 1704-1709 гг. // Международные отношения в Центральной и Восточной Европе и их историография. М.,1966.

Карман Г. Попытки Ференца II Ракоци добиться от Швеции поддержки Освободительной войны // Освободительная война 1703-1711 гг. в Венгрии и дипломатия Петра I СПб., 2013. С.45-64.

Качановский В.В. Значение неизданного дубровницкого поэта Антона Глегелевича. Дубровницкие отголоски о Петре I Великом. СПб., 1881.

Кёпеци Б. Ференц II Ракоци. Будапешт, 1955.

 Китушин А.Н. Русско-венгерские исторические связи в XVII-XVIII вв. // Азербайджанский государственный университет им. С.М.Кирова. Учёные записки. Баку,1958. № 4.

 Ковалев М. В. К истории одного забытого исследования: А. В. Флоровский и его ста­тья о Пряшевском плане австро-венгерского примирения 1710 г. // Россия и Венгрия на перекрестках европейской истории. Сборник научных статей. Cтаврополь: 2016. Выпуск II. С.229-233.

Контлер Л. История Венгрии. Тысячелетие в центре Европы. Пер. с англ. М., 2002.

Королюк В.Д. Русская дипломатия и подготовка вступления Речи Посполитой в Северную войну // Учёные записки Института Славяноведения. М., 1953. Т.7.

Королюк В.Д. Вступление Речи Посполитой в Северную войну // Учёные записки Института Славяноведения. М., 1954. Т.10.

Костяшов Ю.В. Сербы в Австрийской монархии в XVIII веке: Монография. Калининград, 1997.

Кочубинский А.А. Сношения России при Петре Великом с южными славянами и румынами. М., 1872.

Лависс Э., Рамбо А. Всеобщая история с четвёртого столетия до нашего времени. М., 1898.

Махатка О. Взаимоотношения России, Австрии и Польши в связи с антитурецкой войной в 1683-1689 гг. Дисс. на соискание уч. ст. канд ист. наук. Л., 1958.

Мельник В.М. З icториi спiльноï боротьби украïнських i угорських селян. // З icториi захiдно-украïнських земель. Киïв, 1957.

Мельник В.М. Крестьянское движение в Закарпатье во второй половине XVII и в начале XVIII века. Дисс. на соискание уч. ст. канд ист. наук. Киев, 1963.

Мельник В.М. Украинско-венгерские отношения в украинском фольклоре Карпатского региона // Советская этнография. 1977. № 5.

Месарош К. Сатмарский мир 1711 г. и «надежда на русских» // Освободительная война 1703-1711 гг. в Венгрии и дипломатия Петра I СПб., 2013. С.6-19.

Орешкова С.Ф. Русско-турецкие отношения в начале XVIII в. М., 1971.

Палфи Г. Век разрывов и компромиссов: новый взгляд на историю Венгерского королевства в XVII века // Славяноведение. 2016. № 2. С.41-50.

 Папп Ш. Два желанных союзника венгров – два заклятых врага: Освободительная война Ракоци в силовом поле России и Оттоманской Порты // Освободительная война 1703-1711 гг. в Венгрии и дипломатия Петра I СПб., 2013. С.91-112.

Папп К. Оценки дипломатических связей князя Ракочего с царём Петром Первым   в венгерской историографии //Acta Universitatis Lodziensis. Folia historica. 1994. № 51 S.11-17.

 Папп К. Дипломатические связи князя Ференца II Ракоци с царём Петром I в оценках венгерских историков // Вестник Воронежского Государственного Университета. Серия: история, политология, социология. 2015. № 1. С. 105-108.

Пах П.Ж. «Русский вопрос» в политике венгерских повстанцев в начале XVIII в. // Международные связи России в XVII-XVIII вв. М., 1966.

Первольф И.И. Славянская взаимность с древнейших времён до XVIII в. СПб., 1874.

Переньи Й. «Русский вопрос» в политике венгерских повстанцев в начале XVIII в. // Международные связи России в XVII-XVIII вв. (Экономика, политика, культура). Сб. статей М., 1966.

Фонд: КХ, Шифр: Е 102/852, Инв.№ 1431438

Радоjчиħ Ђ. Jужнословенско-руске културне везе до почетка XVIII в. Крушевац, 1967.

Радониħ J. Прилози за историjу Срба у Угарскоj у XVI, XVII и XVIII веку // Књиге Матице Србске. Нови Сад, 1909. № 25-26.

Радониħ J. Гроф ЂорЋе Бранковиħ и његово време. У Београду, 1911.

Радониħ J. Римска куриja и jужнословенске земље од XVI до ХIХ в. Београд, 1950.

Радониħ J. Костиħ М. Српске привилегиjе од 1690 до 1792 г. Београд, 1953.
Соловьёв С.М. История России с древнейших времён. М., 1962. Кн.8.

Ставровський О. Словацько-польсько-украïнське прикордоння до XVIII столiття. Пряшiв, 1967.

Страњаковиħ Д. Срби и Ракоцијев устанак // Летопис Матице Српске. Нови Сад, 1934. Књ. 339. Свеска 2.

Томашівський С. Угорщина и Польща на початку XVIII столiття // Записки наукового товариства ім. Шевченка. Львiв. 1908.

Тот Ф. Сатмарский мир 1711 г. и Франция // Освободительная война 1703-1711 гг. в Венгрии и дипломатия Петра I СПб., 2013. С.20-34.

Флоровский А.В. Чехи и восточные славяне. Прага, 1947. Т.2.

Флоровский А.В. Русско-австрийские отношения в эпоху Петра Великого. Прага, 1955.

Флоровський А.В. Російсько-австрійські відносині на початку XVIII столiття // Украïнський історичний журнал. Киïв, 1965. № 3.

Флоровский А.В. От Полтавы до Прута. Из истории русско-австрийских отношений в 1709-1711 гг. Прага, 1971.

Флоровский А. В. Пряшевский план австро-мадьярского примирения 1710 г. (Страница из истории русско-австрийских отношений в начале XVIII в. // Россия и Венгрия на перекрестках европейской истории. Сборник научных статей. Cтаврополь, 2016. Выпуск II. С.234-242.

Хекенаст Г. Деятельность Ракоци в интересах развития экономической жизни // Конгресс венгерских историков 6-13 июня 1953 г. Будапешт, 1953. Т.1.

Чигринский М.Ф. Русская тематика в творчестве Павла Риттера Витезовича // Взаимосвязи славянских литератур. Л., 1966.

 Штернберг Я.И. Освободительная война в Венгрии и русско-венгерские отншения в начале XVIII в. Дисс. на соискание уч. ст. канд ист. наук. Ужгород 1955.

Штернберг Я.И. Ракоци Ференца II движение 1703-1711 // Советская Историческая Энциклопедия. М., 1968. Т.11. Стб. 868-869.

Штернберг Я.И. Русско-венгерские отношения периода Полтавской победы // Полтавская победа. Из истории международных отношений накануне и после Полтавы М., 1959. С. 71-102.

 Штернберг Я.И. З історіï спільноï боротьби угорських і украïнських селян пïд час визвольноï війни 1703-1711 рр. // Питання історіі Угорщини. Ужгородський державний університет. Наукові записки. Ужгород, 1959. Т.38. С. 97 – 120.

Штернберг Я.И. Ференц Ракоці – керівник угорського національно-визвольного руху // Украïнський історичний журнал. Киïв, 1976. № 2.

Эсе Т. Освободительная борьба Ракоци // Конгресс венгерских историков 6-13 июня 1953 г. Будапешт, 1953. Т.1.

Юрасов М. К. Восточные славяне в карпатской котловине до и после освоения этого региона венграми // Россия и Венгрия на перекрестках европейской истории. Сборник научных статей. Cтаврополь, 2016. Выпуск II. С.57-64.

Arató E. Charakteristické črty mad’arskej “národnej” ideólogie v XVIII storočí |// Historický časopis. 1971. N 4.

Artamonov V.A. Magyarország és аz orosz-lengyel szövetség 1707-1712. (Венгрия и русско-польский союз 1707-1712 гг.) // Európa és a Rákóczi-szabadságharc. Budapest, «Акаdémiaikiadó».1976. S 45-51.

Bánkúti J. Rákóczi hadserege 1703-1711. Budapest, 1976.

Benczédi l. Mad’arské stavovské národné povedomie v XVI - XVII storočí // Historický časopis. 1971. N 4.

Benda K. Le project d’alliance hungaro-suédo-prussienne de 1704. Budapest, 1960.

Benda K. II. Rákóczi Ferenc török politkájának első évei 1702-1705 // Történelmi szemle. 1962. N 2.

Benda K. Rákóczi és a szerbek. Magyar-szerb kibékülési tőrekvésok (1703-1709) // Élet és tudomany. 1966. N 27.

Benda K. Rákóczi és a szerbek // Tiszatáj. 1976. N 3. 8-16. old.

 Bertha S. Magyars et Roumains devant l’histoire. Paris, 1899.

Bertha S. François Rakoczy II. Esquisse biographique. Paris, 1906.

Bidermann H.J. Die ungarischen Ruthenen, ihr Wohngebiet, ihr Erwerb und ihre Geschichte. Innsbruck, 1867. Th.2. Heft 1.

Bidermann H.J. Russische Umtriebe in Ungarn. Ein Beitrag zur Geschichte Österreichs wie Russlands. Innsbruck, 1867.

Binder F. Die Einfälle der Kuruzzen 1703-1706. Zistersdorf, 1956.

Breu J. Die Kroatensiedlung im Burgenland. Wien, 1970.

Csanda S. A törökellenes és kuruc harcok költészetének magyar-szlovak kapcsolatai. Budapest, 1961.

Csuday E. Die Geschichte der Ungarn. Berlin, 1899. Bd.2.

Češi a Poláci v minulosti. Praha, 1964.

Denis A. Čechy po Bílé Hoře. Absolutism katolickí. V Praze, 1911. Dil. Kniha 2.

Dostál F. Slovácko za povstání Františka II. Rákócziho1703-1704. // Slovácko. Národopisný sborník pro moravsko-slovenské pomezí. Uherské Hradišté, 1964.

Dostál F. Valašsko a povstání Františka II. Rákócziho v letech 1703-1709. // Valašsko. 1956. Roc. V. N 1.

Feldman J. Polska a sprava wschodnia 1709-1714. Kraków, 1926.

Feldman J. Stanisłav Leszczyński. Warszawa, 1959.

Fessler J.A. Die Geschichte von Ungarn 1576-1705. Zweite vermehrte und verbesserte Auflage. Leipzig, 1877. Bd. 4.

Florovski A.V. Peter I. und die tschechische Kultur // Zeitschrift für Slavistik. Berlin, 1962. Bd.7. Hf.4.

Fögedi E. Problémy slovenskégo osidlenia na území dnešného Mad’arska // Historický časopis. 1967. N 1.

[Francois Rakoczy]. Memoires du prince Francois Rakoczy sur la guerre de Hongrie. A la Haye, 1739. Vol.1-2.

Gašpariková A. Povstání Rákócziho a Slovania // Sborník Filozofickej Fakulty Univerzity Komenskégo. Bratislava, 1930. Roč. 7. Čislo 55 (2).

Gogolák L. Beiträge zur Geschichte des slovakischen Volkes. Die Nationswerdung der Slowaken und die Anfänge der tschecho-slovakischen Frage. (1526-1790) München, 1963.

Hammer-Purgstall J. Geschichte des Osmanischen Reiches. Graz, 1963. Bd. 7.

Haraksim L. Hnutie ukrajincov Zakarpatska a Východnégo Slovenska a myšlenka slovanskej vzájomnosti // Historický časopis. Bratislava, 1960 . N 2-3.

Haraksim L. K sociálnim a kultárnim dejinám Ukrajincov na Slovensku do roku 1867. Bratislava, 1961.

Haraksim L. Slovenská učast’ v protihabsburgských povstaniach v druhej pol. XVII a zač. XVIII storočía. Bratislava, 1964.

Heckenast G. Le mercantilisme et l’économie politique de Rákóczi. // GIH. Sárospatak, 1976.

Hopp L. Pobyt Ferenca Rákóczego II w Gdańsku w latach 1711-1712 // Rocznik Gdański. Gdańsk,1966. N.25

Hopp L. Spravy polskie w węgierskich zabytkach literackich z okresu powstania Rákóczego // Studia z dziejów polsko- węgierskich stosunków literackich i. kulturalnich. Wrocław, 1969.

Hopp L. Renouveau des traditions hungaro-polonaises à l’epoque de Ferenc II Rákóczi // Acta Litteraria Academiae scienciarum Hungaricae. Budapest, 1973. T.15. Fasc.3-4.

Hopp L. Aspirations littéraires de la guerre d’indépendance de Rákóczi et de l’emigration // GIH. Sárospatak,1976.

Horn E. François Rákóczi II prince de Transylvanie. Paris, 1906.

 Hornyik I. A ráczok ellenforradalma 1703-1711. // Századok, 1868.

Hurmuzaki Е. Fragmente zur Geschichte der Rumänen. București, 1885. Bd.4.

Jarochowski K. Epizod Rákóczowy w dziejach Augusta II. // Jarochowski K. Z czasów saskich spraw wewnętrznych, polityki i wojny. Poznań, 1886.

Käfer I. Les nacionalités non-hongroises dans la guerre d’indépendance de Rákóczi // GIH. Sárospatak, 1976.

Käfer I. Obraz kuruckej doby v siovenskej literature // Dĕjiny a narody. Literárne-historické studie o československo-mad’arských vztazích. Praha, 1965.

Kamiński A. Konfederacja Sandomierska wobec Rosji w okresie poaltransztadzkim 1706-1709. Wrocław, 1969.

Kantecki K. Stanisław Poniatowski, kasztelan krakowski, ojciec Stanisława Augusta. Poznań, 1880. T.1.

Kiss J. Les revenues de l’Etat pendant la guerre d’independence // GIH. Sárospatak,1976.

Kiszling R. Die Kroaten. Der Schicksalsweg eines Südslawenvolkes. Graz-Köln, 1956.

Kollar J. Národne spievanky. Bratislava, 1953. T.2.

Köpeczi B. La France et la Hongrie au début du XVIIIe siècle. L'étude de l'histoire des relations diplomatiques et l'histoire des idées. Budapest, 1971.

Köpeczi B., Várkonyi A. II. Rákóczi Ferenc. Budapest, 1955.

Kovács E., Novotný J. Mad’aři a my. Z dĕjin mad’arsko-československých vztahů. Praha. 1959.

Križko P. Z dĕjin banských miest na Slovensku. Bratislava, 1964.

Krones F. Zur Geschichte de Insurrection Franz Rákóczy’s II. // Historische Zeitschrift. München, 1873. N 3-4.

Krones F. Zur Rágóczy-Literatur // Historische Zeitschrift. München, 1874. N 3-4. //

Krones F. Die Literatur zur Geschichte Franz Rákóczi II. im letzten Jahrhundet (1872-1882) // Historisches Jahrbuch. Münster, 1882. N 3-4.

Leignitz R. Des Kaisers Partisanen. Österreichs Türkenkriege und der Freiheitskampf auf dem Balkan Wien, 1972.

La guerre d’indepéndance hongroise de 1703-1711 et l’Europe. Un colloque internationale. Sárospatak, 1976.

Machatka O. České země a povstání Františka II. Rákócziho v Uhrach. (Z hlavním zřetelem k Moravĕ a Slezsku) // Časopis Matice Moravské. Brno, 1955. Ročnik 74.

Macůrek J. České země a Slovensko (1620-1750). Studie z dĕjin politických, hospodarských a interetnických vztahů. Spisy University J.E.Purkynĕ v Brne. Brno, 1969.

Macůrek J. Dĕjiny Mad’arů a Uherského státu. Praha, 1934.

Melicherčik A. Juraj Jánošik, hrdina protifeudálního odboje Slovenského lidu. Praha, 1956.

Mika A. K národním poměrům v Čechách po Třicetiletě válce // Československý časopis historický. 1976. N 4.

Mikoletzky H.L. Österreich das Grosse XVIII. Jahrhundert. Von Leopold I. bis Leopold II. Wien, 1967.

Misianik J. Přispevok k literárnym vzt’ahom slovensko-mad’arskym do konca XVIII storočia // Dĕjiny a národy. Praha, 1965.

Miskolczy J. Ungarn in der Habsburger-Monarchie. München, 1959.

Mokuter J. Petar Veliki u srpskoj književnosti XVIII veka. // Studia Slavica Academiae scienciarum Hungaricae. Budapest, 1965. T.9. Fasc.3-4.

Niederhauser E. Mad’arska historiografia o historii jihovýchodnej Europy // Historický časopis. 1972. N 3.

Noorden C. Europäische Geschichte im achtzehnten Jahrhundert. Düsseldorf, 1874. Bd.2.

Novak E.R. A lengyelek és a Rákóczi-felkeles // Tiszatáj. 1976. N 6.

Ogonowski Z. Z dzejów megalomania narodowej // Kultura. Warszawa, 1977 r. 19 czerwca. N. 25. S.5-6.

Petrović N. O nekim specifičnostima razvitka srpske nacije u Habsburškoj Imperiji. // Jugoslovenski istorijski časopis. Beograd, 1970, N 1-2.

Pach P.Zs. Boje proti Habsburgovcom za nezávislosť v XVII storočí // Kapitoly z uhorských dĕjin. Bratislava, 1952.

Pach P.Zs. K problémom povodnej akumulácie kapitálu v Uhorsku. Bratislava, 1952

Pach P.Zs. Le problème du Rassemblement des forces nationales pendu la guerre d’independance de François II Rákóczi // Acta historica Academiae scienciarum hungaricae. Budapest, 1954. T.3. Fasc.1-2.

Pach P.Zs. Význam odboja Františka Rákócziho II v zápase za nezávisost’ Uhorska // Kapitoly z uhorských dĕjin. Bratislava, 1952.

Perenyi J. II Rakoczi Ferenc es I Peter diplomaciai kapcsolatainak kezdete. "Magyar-orosz tortenelmi kapcsolatok". Budapest. 1956. 52 - 95 old.

 Perényi J. Frantiszek Rákóczy II i tron polski (1707-1709) // Mediaevalia w 50 rocznice pracy naukowej Jana Dąbrowskiego. Warszawa, 1960.

Perényi J. Projets de pacification européenne de F. Rákóczi en 1708-1709. // Annales Universitatis Scientiarum Budapesttinensis de Rölando Eötvös nominatae. Sectoi historica. Budapest, 1964, T.6.

Perényi J. Zu Entstehungsgeschichte des Warschauer Vertrages vom Jahre 1707 // Das östliche Mitteleuropa in Geschichte und Gegenwart. Wiesbaden, 1966.

Preradovich N. Des Kaisers Grenzer. 300 Jahre Türkenabwehr. Wien, 1971.

Radić R. Die Serben in Ungarn. Göttingen, 1875.

Rákóczi tükor. Naplok, jelentesek. Budapest, 1973.

Ratkoš P. Otázky vývoja slovenskej národnosti do začatku XVII storočí // Historický časopis. 1972. N 1.

Ratkoš P. Problematika protihabsburských stavovských povstaní v XVII. a začatkom XVIII storočía. // Naša veda. Bratislava,1957. Roč. 4. N 8-9.

Rauchensteiner M. Vom Limes zum “Ostwall”. Wien, 1972.

Rázsó Gy. La situation militaire générale et la guerre d’independance de Rákóczi. // GIH. Sárospatak, 1976.

Redlich O. Das Werden einer Grossmacht. Österreich von 1700 bis 1740. Wien, 1962.

Reychman J. Dzieje Węgier. Lódź, Warszawa. 1963.

Schüssel T. Das Werden Österreichs. Ein Arbeitsbuch für österreichische Geschichte. Wien, 1964.

Schwieker J.H. Politische Geschichte der Serben in Ungarn. Budapest, 1880.

Slovensko. Dĕjini. Bratislava, 1971.

Stavrovsky E. Spoločné l’udové tradície polského, západoukrajinského a východoslovenského ľudu v XVI. aź v prvej polovici XVIII storočía // Príspevky k medzislovanským vzt’ahom v československých dejinách. Slovanské studie III. Bratislava, 1960.

Suchý M. Ulohy Habsburskej monarchie a protihabsburské stavovské povstania // Historický časopis. 1975. N 1.

Szabó E. L’assimilation etnique dans le bassin des Carpathes // Revue d’histoire comparée. Etudees Hongroises. Paris, Budapest, 1943. Vol. 1. N 3-4.

Székely Gy. Klassenziele und Patriotismus im Kampf der ungarischen Bauern von 1514 bis 1711 // Der Bauer im Klassenkampf

Šidak J.Historijska čitanka za Hrvatsku povijest. Zagreb, 1952.

Šmerda M. Pozdnefeudálne lidová hnutí v Polsku a v Uhrach jako nastroj mocenského boje a předmét manipulace // Slovanske historické studie. Praha, 1971. T. 8.

 Špiesz A., Mésároš J. O historických koreňoch mad’arského nacionalizmu. // Historický časopis. 1962. N 1.

Tibenský J. Chvály a obrany slovenského národa. Bratislava, 1965.

Tibenský J. Vormovanie za ideológie slovenskej feudálnej národnosti a burźoázneho naroda // Historický časopis. 1971. N 4.

Tibenský J. Ideologia slovenskej feudálnej národnosti pred národnim obrodenim // Slovaci a ich národný vývin. Bratislava, 1969.

Tibenský J. Predstavy o slovanstve na Slovensku v XVII a XVIII storočí // Historický časopis. Bratislava, 1960. N. 2-3.

Valdec E. Rákóczyev emisar barun Josip Vojnović, njegovo djelovanje i rad u Hrvatsoj. Izdavak iz disetacije za doktorski ispit: „Hrvatska u doba bune Franje II. Rákóczya. Zagreb, 1942.

Vantuch A. Köpeczi B. La France et la Hongrie au début du XVIIIe siècle. Budapest, 1971. // Historický časopis. Bratislava, 1973. N. 1.

Váradi-Sternberg J. Ukraincev, Péter cár követe Magyarországon 1708-ban // Századok. 1959. № 2–4. 233–251. old. (Украинцев, посол царя Петра в Венгрии в 1708 году

Varadi-Sternberg J. Az 1707-es orosz-magyar tárgyalások elözményel. (Преддверие русско-венгерских переговоров в 1707 году) // Acta Academiae paedagogicae szegediensis Series historica. Szeged, 1965. 281-293 sz.

Vlachovič J. Narodnostne boje v mestach na Slovensku v XVI a XVII storočí //Slováci a ich narodný vývin. Bratislava, 1969.

Walter F., Steinacker H. Die Nationalitätenfrage im alten Ungarn und die Südostpolitik Wiens,. München, 1959.

Wellman J. Le sort de la population de Hongrie pendant la guerre d’indépendance   // GIH. Sárospatak, 1976.

Wiatr J.J. Naród i rasa w swiadomości społecznej. Warszawa, 1962

Список сокращений

АК – Архив князя Ф.А.Куракина. СПб., Саратов, Астрахань. 1890-1902. Кн.1-10

ИВ – История Венгрии в трёх томах. М., 1971. Т.1

ИНJ – Историjа народа Jугославиjе. Београд, 1960.

ППВ – Письма и бумаги императора Петра Великого. СПб, М.-Л., 1883-2003.

ПСЗ – Полное собрание законов Российской империи. СПб., 1830. Т.4.

Сб.РИО – Сборник императорского русского исторического общества.

AGFR - Fiedler J. Actenstũcke zur Geschichte Franz Rakoczy’s und seiner Verbindungen mit dem Auslande. Wien, 1855. Bd.1; 1858. Bd.2.

MPR - Memoires du prince François Rákóczi sur la guerre de Hongrie, depuis l’anne’e 1703 jusqu’a sa fin // Brenner D. Histoire des revolutions de Hongrie. A la Haye, 1739. Vol.1-2.

HPR - Histoire du prince Ragotzi, ou la guerre des mecontens sous son commandement. A Cassovie, 1707.

RPI-I, RPI-II - Ráday Pál irataj. Budapest, 1955. T.1. 1703-1706; Budapest, 1961.T.2. 1707-1708.

GIH - La guerre d’indepéndance hongroise de 1703-1711 et l’Europe. Un colloque internationale. Sárospatak, 1976.